Uredjenje decijih soba

Uređenje dečije sobe je izuzetno kreativan i zanimljiv deo pri opremanju vašeg doma. Naravno, kada se bira način na koji ćete srediti sobu i odabrati nameštaj za dečiju sobu, uglavnom se pravi razlika između soba za dečake i soba za devojčice. 
Ako je soba zajednička, ona svakako treba biti adekvatna za oba deteta. 

Decije sobe pastelnih boja

Cest savet pri odabiru boja za decije sobe su pastelne nijanse
i ako su ove boje u pitanju, ne preporucuje se kombinacija mnogo nijansi dve, tri u glavnom.
Ukoliko su zidovi u kombinaciji dve boje, namestaj bi trebao biti jednobojan,
ukoliko se ipak u ovom slucaju odlucite za kombinaciju dve boje zida 
a ipak bi kombinovali i boje namestaja, 
preporuka je onda da vecina namestaja bude jednobojna
a da jedan komad namestaja bude zanimljivog dezena,
koji koloritom komunicira sa bojama koje ste odabrali.
Ukoliko ste se odlucili za jednobojne zidove, sto je sigurniji predlog,
kombinacija boja na namestaju moze da bude razlicita,
ali da bude srodna pastelnim nijansama, ukoliko je to vas izbor.

Soba za devojcice

U sobama za devojcice uglavnom se biraju pastelne nijanse roze boje,

pored roze, takodje odlicno se mogu uklopiti i druge boje, kao sto su:

pastelna ljubicasta, pastelna siva, pastelno zuta, pastelno siva i dr.

Dobar predlog je i bela, gde razlicitim detaljima u drugim bojama

mozete da dobijete veselu, neznu i prijatnu sobu za devojcice.

Soba za decake

U sobama za decake najcesci odabir boja je pastelno plava, 

kao sto vazi i za sobe za devojcice, odaberite razlicit izbor od najcescih.

Neka prostor vaseg deteta bude jedinstven. 

Boje koje se pored pastelno plave preporucuju su, 

razlicite nijanse pastelno zelene, pastelno zute, pastelno sive i sl. 

Takodje bela u kombinaciji sa detaljima razlicitog kolorita je svakako

siguran izbor. 

Druge boje se takodje sjajno uklapaju, vazno je samo da se ne preteruje 

i da se kombinovani koloriti nalaze ili na zodovima, namestaju ili detaljima.

Ni u kom slucaju ne kombinovati u sve tri varijante.

Zajednicka soba za decaka i devojcicu

U ovom slucaju se uglavnom misli da je komplikovano organizovati zajednicki prostor.

Naravno to nije uopste komplikovano ako se opredelite za pastelne boje, 

one odlicno komuniciraju medjusobno tako da isti princip vazi kao i

u predhodne dve varijante. 

Vazno je samo da kutak za decaka-devojcicu bude ispracen adekvatnim koloritom, 

detalja, zida, namestaja itd.

Soba vasih malisana sa lakocom moze biti mastoviti prostor za njihov zajednicki boravak.

Nekoliko predloga za trendi kuhinju

1.Mesingane povrsine

U dizajniranju kuhinja ove godine se sve vrti oko mesinga. Može se javiti na slavinama, sudoperama, kuhinjskim elementima, lusterima, barskim stolicama…. Mesing u kuhinjske prostore unosi toplinu i živahnost, sjajno komunicira sa belim i sivim površinama i može proizvesti različite efekte – kuhinja može izgledati  sofiticirano, moderno ili uglađeno. Ukoliko želite da postignete rustičan efekat izaberite nebrušeni mesing.

2.Otvorene police

Odaberete otvorene police, umesto zatvorenih visećih elemenata. Nemojte ih koristiti samo za izlaganje, već se organizujte tako da vam olakšavaju radni proces. Sa druge strane, ovakvim policama ćete kuhinji dati lični pečat i osećaj topline.

3. Efektni dezeni zidnih plocica

Mermerne ploče, koje su dominirale godinama,  smenjene su pločicama sa efektnim dezenima- od motiva Maroka do paterna poput riblje kosti. Ovaj trend predstavlja veliko osveženje i unosi identitet u prostor. Posebno su efektne u potpuno monohromatskim rešenjima.

4.Teksture

Trend je upotreba taktilnijih materijala, sa izraženim teksturama. Koristite mermer ili brušeni granit, te fabrički kamen, koji simulira prirodni. Ukoliko se opredelite za drvo, neka bude ono koje stvara rustični efekat, umesto obrađenog sa visokim sjajem.

Dekoracija enterijera u bojama 2016. godine

Više od 50 godina američki institut "Pantone Color" inspiriše profesionalce u dizajnu na kreativnu upotrebu boja i istraživanje kolorita. 

Tradicionalno, krajem kalendarske godine, Institut najavljuje boju koja će obeležiti narednu godinu.Za 2016. "Pantone Color"  je po prvi put u istoriji odabrao dve boje - rozenkvarc i prozračno plavu. 

Simbolično odabrani kao kontrast turbulentnoj stvarnosti, ove boje pružaju osećaj spokoja i saosećanja. 

Bilo da se opredelite za privlačnu rozenkvarc boju ili umirujuću prozračno plavu, ili čak obe, možete kreirati elegantan i moderan prostor, a mi vam otkrivamo 

1. PREKRIJTE ZIDOVE PROZRACNO PLAVOM BOJOM

U objašnjenju instituta zašto je baš  ova nijansa plave boje odabrana za 2016. godinu stoji da je ona "lagana i prozračna, poput plavog neba iznad nas, donosi osećaj spokoja čak i u turbulentnom vremenu".Boje utiču na raspoloženje, a umirujuće dejstvo plave boje je najsnažnije kada nas okružuje, pa je odabir prozračno plave boje za zidove odličan izbor. Savršena je za prostorije u kojima treba da se opustite, kao što je spavaća soba.

2. Rozenkvarc za upečatljiv nameštaj

Nasuprot umirujućoj prozračno plavoj boji, "Pantone" opisuje rozenkvarc kao "upadljivu ali nežnu boju koja prenosi saosećanje. Te osobine čine rozenkvarc pogodnom bojom za upečatljiv komad nameštaja.  Rozenkvarc je dovoljno upadljiva da privuče pažnju, pa ipak dovoljno prefinjena da pruži dodir elegancije prostoru.

Ako je vaša sofa ili trpezarijske stolice u ovoj boji, ključno je da ostatak enterijera bude u neutralnim nijansama kako bi predstavljao savršen okvir za boju koja će obeležiti ovu godinu.

3. TKANINE I ASESOARI U PROZRACNO PLAVOJ BOJI

 Ako su zidovi u plavoj boji previše za vas, opredelite se za manje trajno rešenje u vidu aksesoara, prekrivača za krevet, tepiha ili ukrasnih jastučića. Koristite kombinaciju različitih tekstura i tkanina postići ćete interesantan izgled ali i isti umirujući osećaj.

4. Rozenkvarc za akcentovan zid

 Ako vam se ne dopada ova boja na nameštaju, ofarbajte zid koji predstavlja fokalnu tačku u prostoriji. Pružite savršenu pozadinu za galeriju slika ili interesantno ogledalo u dnevnoj sobi ili iskoristite ovu boju da istaknite moderne uređaje u kuhinji.

5. Kombinujte rozenkvarc i prozračno plavu

Koristeći ove dve boje zajedno, stvorićete kontrast koji će oživeti svaki prostor. Možete izabrati jednu boju za dominantan element enterijera, a drugu boju koristiti na detaljima. Ili, pak, obe boje koristiti u istoj meri na detaljima i aksesoarima.

PRAKTICNE IDEJE ZA UREDJENJE MALOG STANA

Ukoliko živite u manjem stanu, evo par korisnih saveta kako da barem naizgled taj prostor učinite većim, ali i funkcionalnijim.

Uska dnevna soba 

Ako vam je dnevna soba ide u dužinu više nego u širinu, podelite taj prostor u tri zasebne celine za sedenje koristeći manji komadni nameštaj. Koristite ogledala kao dekorativni element u ovoj prostoriji, jer ćete tako osvetliti čitavu prostoriju dnevnim, ali i veštačkim svetlom. 

Višenamenski nameštaj 

Za male prostore idealan je nameštaj koji ima višestruku namenu. Ukoliko možete sebi da priuštite kvalitetne komade nameštaja koji mogu da se sklapaju i tako dobiju višestruku namenu, ovo je idealno rešenje jer čete učiniti vaš prostor funkcionalnijim. 

Boja 

Okrečite stan u jednu boju. Preporuka je da to budu blagi tonovi koji neće činiti prostorije manjim nego što jesu, a ujednačen ton kroz celu kuću će doprineti da vaš stan vizuelno izgleda veće. 

Što jednostavnije 

Još jedno od pravila da mali stan izgleda veće je tako što ga nećete pretrpati ni nameštajem, ali ni sitnicama. Izbegavajte podne prostirke i milje na nameštaju, a ukrasne figure svedite na minimum. Centralni deo sobe bi trebalo ostaviti slobodan, jer će stvoriti iluziju širine prostora.

Veliki komad nameštaja 

Ako imate zasebnu spavaću sobu u malom stanu, slobodno kupite što veći krevet. Ovaj dominantan ali i glavni komad u spavaćoj sobi će odvući pažnju na činjenicu da vam je soba mala jer će on biti u centru pažnje, te će vam se soba učiniti barem prividno većom nego što to i jeste. 

RETRO

Kada se postavlja pitanje naglog rasta popularnosti retro nameštaja, od kog su se najpre izdvojile komode kao bitan element enterijera, odgovor nije tako jednostavno dati.

Mnoge njihove karakteristike uticale su na porast njihove aktuelnosti, koja će sigurno još dugo dominirati dizajnerskom scenom. Evo i šta je ono što ovakve komode posebno izdvaja od ostalih.

Shabby chick komode unose toplinu u dom

Vremenom je među dizajnerima enterijera nastala potpuna preorijentacija sa strogih, modernih stilova na one toplije, retro varijante. Tako se desilo i da shabby chic komode polako osvoje srca mnogih ljudi, te postanu važan akcenat njihovog prostora.

Komode u retro stilu zaista utopljavaju svaku prostoriju, bez obzira kakav je dominantan stil ostalih elemenata u enterijeru. U krajnjoj liniji, mogu se birati i komode nešto strožijih formi, ali ponovo u retro oblicima, koji se možda kriju u stanu ili kući Vaše bake i deke.

Retro komode – lako uklopive u svaki enterijer i svaku prostoriju

Kada kažemo u svaki, onda zaista tako i mislimo. Potrebno je samo razgraničiti oblike: komode strogih formi i oštrih ivica deo su modernih, dok one nežnijih linija i boja spadaju u shabby chic enterijere.

I, da – lako se slažu u svakoj prostoriji.

Dnevna soba. Izgled komode namenjen dnevnoj sobi obično se bira prema uklapanju u stil, te će se tako u onim enterijerima u kojima dominiraju dve kontrasne boje naći samo dve moguće varijante.

Prva su komode u jednoj od boja, koje se slivaju uz ostale elemente, a druga komode u jarkim bojama, kao posebni akcenti prostora koji dodaju živost i svežinu.

Ako stil Vaše dnevne sobe više naginje toplini, a manje strogim linijama, onda nema dvoumljenja: retro komode su kao stvorene za ovu prostoriju u Vašem domu. Budite retro, ali istovremeno budite i – u trendu!

Dečja soba. Iako retro možda ne deluje kao rešenje za dečju sobu, probaćemo da Vas razuverimo.

Komode koje su takođe veoma aktuelne, a koje pripadaju ovom trendu, jesu one iscrtane tako da predstavljaju autobus, kamion, korpu sa cvećem… Na taj način, samo oblik komode pripada retro stilu, dok se šare prilagođavaju uzrastu deteta. Praktično i kreativno.

Kupatilo. Možda ćete reći – nemoguće, ali od stare komode efikasno se može napraviti komoda za lavabo. Na taj način se štedi prostor, dok Vi istovremeno ostajete u okvirima veoma modernog kupatilskog stila koji podrazumeva elemente poput onih u spa-centru.

Spavaća soba. Prostorija nezamisliva bez kreveta i makar dve komode, spavaća soba najpogodnija je za eksperimentisanje jer u njoj uživaju isključivo ukućani.

Tako se romantika i opuštenost koje ova soba zahteva mogu postići upravo shabby chic izgledom komode, sa kojom se može upariti okvir kreveta.

Ne gubite vreme – birajte nove ili redizajnirate stare komode, jer će retro još dugo biti IN.

Razliciti stilovi u enterijeru

Sejker

Americki Sejkeri izgradili su specifican stil u enterijeru i namestaju, veoma upecatljiv i prepoznatljiv po svojoj jednostavnosti, funkcionalnosti i strogosti. Sejkeri su predvodjeni Engleskinjom En Li dosla u Severnu Ameriku 1774. godine. Ona je okupljala istomisljenike koji nisu mogli da nadju pribeziste za svoja ubedjenja u kvakerskoj zajednici u Evropi. Uprkos ogromnim rastojanjima izmedju pojedinih naseobina uvek su ispoljavali isti nacin zivota, a to su jednostavnost, cestitost, skromnost, privrzenost proklamovanim pravilima ponasanja. Ciste forme, ravne linije, odsustvo ornamenata, koriscenje prirodnih materijala samo su neke od odlika unutrasnjeg prostora koje su Sejkeri oblikovali za sebe i svoje ukucane. Kuce Sejkera bile su jednostavne, elegantne u svom minimalizmu, brizljivo dizajnirane, lepo i uredno opremljene. Namestaj je izradjivan od kvalitetnog drveta, a radile su ga veste zanatlije. Jedan od zakona koji su Sejkeri u kuci morali postovati bila je urednost. Posledica toga bili su ugradjeni plakari, sa mnostvom osmisljenih pregrada i sa mnogo namenski odredjenih fioka. Pravilo je bilo da sve ono sto nije u tom casu u upotrebi bude sklonjeno da ne smeta. Tako su, na primer, duz zidova bile pricvrscene lajsne sa mnostvom drzaca o koje se moglo zakaciti sve i svasta, od odece, preko metle do stolice! U sobi Sejkera bilo je potpuno uobicajeno da nekoliko stolica visi u pravilnom poretku na zidu, okaceno o kuke, gde su se mogle lako popeti ili skinuti. Namestaj Sejkera ima veoma prepoznatljive karakteristike. To je pre svega savrsena obrada, visok kvalitet, postovanje drveta kao osnovnog materijala za uredjenje kuce. Drvo je obicno obradjivano tako da do punog izrazaja dodje njegova lepa struktura, a kada je bojeno, onda je to veoma tankim slojem, kroz koji se nazire struktura drveta. Zanimljivo je da su stolice namenjene zenama uvek manje i lakse od onih za muskarce, stolovi koje su koristile zene uvek imaju manju visinu, dok su ormanske pregrade detaljnije obradjene, sa vise mesta za odlaganje manjih stvari. Namestaj ovih ljudi, koji su verovali da zivot treba da bude sto jednostavniji i rasterecen svega suvisnog sto opterecuje telo i duh, bio je inspirisan engleskim pokretom „Arts and Crafts“ gde su dominantnu ulogu imali oni koji su rad ljudskih ruku stavljali ispred drugih vrednosti. 

Izvorni rusticni stilovi

Rusticna dekorativna umetnost Evrope odnosi se na izvorne, rucno radjene predmete za svakodnevno koriscenje, dizajnirane i napravljene na seoskim podrucjima, gde su glavnu ulogu igrale lokalna tradicija i rasna pripadnost. Rusticni stilovi su oni koje je kreirao obican svet svake zemlje. Njihov urodjen smiso za boju i ljubav prema lepoti omogucili su stvaranje zanimljivih ambijenata i izradu i ukrasavanje mnogobrojnih korisnih i interesantnih predmeta za opremanje doma. Interesantne varijante rusticne umetnost pravio je svet u Centralnoj Evropi, od balkanskih drzava pa na sever, preko Austrije, Ceske, Slovacke, Svajcarske, Nemacke, sve do Skandinavije. Ni jedna od ovih zemalja nije dala originalne dvorske stilove kao sto je to bio slucaj sa Italijom, Francuskom i Engleskom, jer su vise sfere estetskog izraza bile prepustene stranim talentima. Sto je narodni umetnik bio blizi svom tlu, to je njegov umetnicki izraz bio originalniji. Masinska proizvodnja i masovna potrosnja potisnuli su sistem rucne proizvodnje seoskih zanatlija. Bojene sare i naivne rezbarije su najuobicajeniji vid obogacivanja forme i dekorisanja. Boje su elementarne i zive. Forme su neoplemenjene i sirove. Ali ove mane su manje primetne, jer su ispunjene iskrenoscu i savesnoscu zanatlije i njegovom ljubavlju prema zanatu. Zanimljivi predmeti koje su pravili seljani i njihove veste zene jesu narodne nosnje, vezovi, grncarija, cipke, tkanine, igracke, satovi, pribor, nakit, muzicki instrumenti, oprema za konje. Namestaj je uglavnom najjednostavnije izrade. Najcesce su izradjivani stolovi, stolice, posude za hranu. Sare na rusticnim predmetima uglavnom su geometrijske, narocito vezovi i rezbarije u drvetu. Apstraktni dizjan je imao odlike regionalne stilizacije, ali jednostavni um seljana nije imao sirine za njegovu kreativnu viziju. Ljudski lik, kao i zivotinjske i biljne forme takodje su zaokupljale mastu seoskog umetnika, pa su se ovi nalazili na brojnim predmetima.

Režans

Režans je prelazni stil koji je kratko trajao (1715-1723), vezan za vreme kada je kao regent Francuskom vladao Filip Orleanski. Za ovaj stil se kaže da „nije više stil Luj 14, ali nije još stil Luj 15.“. Ipak, on nosi izvesne osobenosti koje su rezultat želje za obnavljanjem i podmlaoeivanjem, želje za udobnošću i spontanošću nasuprot krutosti i zvaničnosti koje su do tada vladale. Kao što se male, neformalne večere regenta u Lovačkoj kući razlikuju od onih koje je kralj Sunce (Luj 14.) prireoeivao u velelepnim odajama Versaja, tako se i stil režans razlikuje od pompeznosti stila Luj 14. Veliki umetnici toga vremena uticali su i na dekorativnu umetnost, a pre svih slikar Vato, iako se sam nije bavio dekoracijom enterijera. Linije enterijera postaju vitkije i elegantnije, a čitav ambijent teži maštovitosti, gracioznosti i senzualnosti. Linije postepeno postaju vijugavije i maštovitije postavljene. Glavni ornamenti su školjke od akantusovog lišća modeliranog asimetrično, zatim palmino lišće, ženske glave sa dijademom... Prihvataju se mnogi motivi iz italijanskog baroka: cveće, biljke, povrće, voće... Uticaj Dalekog istoka ogleda se u dekoraciji sa motivima egzotičnog cveća. Nameštaj se izraoeuje od hrastovine, abonosa, kruškovog drveta. Srebro i zlato se i dalje koriste. Stolice su udobnije, sa visokim i niskim naslonima i izvijenim nogama. Fotelje su raznovrsne, od običnih sa rukonaslonima, preko kanabea i tapaciranih klupa. Kreveti se smešaju u udubljenje – u niše u zidu, sa zavesama. Često su niše obložene tkaninom i tapacirane isto kao i krevet. Još se koriste kreveti sa baldahinom. 

Ormani izlaze iz mode. U luksuznim sobama ostaju samo komode sa fiokama, lepo oblikovane, izvijenih linija i ukrašene bronzanim ornamentima. Najskupoceniji stolovi su oni u vidu konzole, sa ogledalom u zidu, sa jednim ili dva oslonca, bogato dekorisanim. Na ovim stolovima–konzolama, stajali su skupoceni umetnički i dekorativni predmeti. Pisaći stolovi su bili ravni, obično sa pet fioka. Sve je jasnije napuštanje principa simetrije kao pravila pri oblikovanju nameštja i dekoracije

Restauracija

  

Francuska restauracija može da se podeli na doba Šarla X i doba Luja Filipa. Prvi obuhvata period od 1820. do 1830. godine, a drugi od 1830. do 1848. godine. Posle pada Napoleona, povratak Burbona donosi promene i na planu dekorativnog uređenja enterijera. Ratni i finansijski potresi koje Francuska preživljava bili su smetnja razvoju iole autentičnog stila, već se pribegava svojevrsnoj eklektici, odnosno mešavini prethodnih stilova.

U prvom periodu - stil Šarl X, enterijeri su udobniji i intimniji nego u doba ampira, iako nameštaj zadržava gotovo iste oblike. U dekoraciji, sa svih elemenata nestaje veliko slov "N", kao i orlovi, pčele, Napoleonovi ratni trofeji, a vraća se amblem Luja XVIII koji je vladao od 1815. do 1824. godine i cvetovi ljiljana iz grba Burbona. Ravne linije ampir stila polako se menjaju i dobijaju krivine, bronzani ukrasi zamenjuju se dekorativnim detaljima od tamnog drveta postavljeni na osnovu svetlijih vrsta drveta. Zidovi su obloženi tapetama sa scenama iz lova, islikanim arabeskama, spomenicima. Tapete podražavaju svilu i kadifu, a oivičene su okvirima od venaca. Tavanice su obojene svetlim bojama i oivičene štukaturom, a podovi su obloženi parketom ili mozaikom preko kojih su prostirani tepisi. Nameštaj je od drveta limuna i narandže, zatim od bresta, tuje, tise, platana, sa ukrasima od tamnijeg palisandera. Ukrasi su venci, rogovi izobilja, zvezde... Noge i nogare nameštaja do kraja perioda dobijaju oblik žabljih bataka i završavaju se u obliku kandži divljači. Kreveti su od drveta, ali i od metala. Imaju obično dva uzglavlja i baldahin. Fotelje su u obliku gondole, "katedrale", što podseća na gotski stil. Sve je više divana, paravana, etažera, pokretnih ogledala, toaletnih stočića, komoda, malih pisaćih stolova... kako u kućama plemića, tako i još više u građanskim stanovima. Mnogo je novih tipova lampi i svećnjaka, časovnika sa klatnom, poslužavnika...

Drugi period - stil Luj Filipa, pripada eklektici i oživljava motive gotskog Srednjeg veka, renesanse i Luja XV. U svemu preovlađuju cvetni motivi i neka vrsta romantizma u kombinaciji sa motivima Orijenta.

U doba vladavine francuskog kralja Luja Filipa, buržoazija je znatno ojačala u ekonomskom smislu, za razliku od aristokratije koja je osiromašila. To je vreme kada u dekorativnim umetnostima dominira osrednjost, prenatrpanost u ornamentici uz nekontrolisane pozajmice iz prethodnih francuskih stilova. Dominiraju mešavine, vulgarizacija zaobljenih oblika iz doba Luja XV, preterano naglašavanje kontura nameštaja. Težnja za komforom uslovila je proizvodnju izrazito glomaznog nameštaja. Pojedini komadi nameštaja počinju da se proizvode mašinskim putem, pa je i to jedan od razloga što je nameštaj lišen elegancije. Zidovi su prenatrpani jeftinim ukrasima od štuka. Ulazi u modu lakiranje nameštaja, zajedno sa skupljanjem i nagomilavanjem predmeta iz Kine i Japana. 

Neoklasicizam

Reč „klasičan“ znači savršenost koja je opšte prihvaćena. U doba renesanse, vraćanje antičkim izvorima inspiracije bilo je opšte prihvaćeno, pa se tako ova umetnost naziva klasičnom. U drugoj polovini 18. veka obnovljeno je interesovanje za klasičnu grčku i rimsku umetnost i taj opšteprihvaćeni pokret nosi naziv neoklasicizam. Karakteristika za klasičnu umetnost uopšte jeste svojevrsna formulacija pravila koja upravljaju umetničkim izrazom.

Neoklasičari su se držali ideja Andrea Paladija (renesansnog arhitekte koji je afirmisao ideje Vitruvija, arhitekte drevnog Rima, izložene u čuvenom delu „Deset knjiga o arhitekturi„). Pokušaji da se izradi teorija idealnih proporcija, po kojoj bi se matematički izrazio međusobni odnos delova i njihov odnos prema celini („zlatni presek„), pojavili su se još u antičkoj Grčkoj kao intelektualna vežba. Iako su Vitruvijeva pravila donekle nejasna, u Paladijevom tumačenju ona su našla široku primenu kod arhitekata koji su radili u obnovljenom klasičnom stilu – neoklasicizmu. Slučajno otkriće ruševina Pompeje i Herkulanuma kod Napulja 1719. godine, smatra se polazištem kasnijeg oživljavanja klasike, ali pravo interesovanje u širem smislu datira tek od sredine 18. veka kada počinje rad na iskopavanju. Veliku ulogu u afirmaciji vrednosti otkrivenih ispod ruševina imao je ser Vilijam Hamilton, engleski ambasador u Napulju, inače suprug čuvene Ledi Hamilton, ljubavnice Lorda Nelsona. Istovremeno iz Francuske stiže brat Madam Pompadur, arhitekta Suflo, posle čega je i u samoj francuskoj usledio niz napada na vladajući rokoko stil. Sama Madam Pompadur, čije je ime čvrsto vezano za rokoko, čini probne pokušaje za prihvatanje novog – neoklasičnog stila, prvo u svojim odajama i privatnim apartmanima. Postepeno se krive linije i asimetrija sve više gube i ustupaju mesto klasičnoj koncepciji dekoracije enterijera. Tako dolazi i do pojave stila Luj XVI, istovremeno sa počecima stila braće Adam u Engleskoj. Neoklasicizam u Francuskoj identifikovao se sa političkim i filozofskim idejama tog doba, koje su proklamovali Ruso, Didro i

Moderni stil

  

Dvadeseti vek karakteriše radikalni prekid sa dotadašnjim shvatanjem dizajna nameštaja. Još na početku veka bilo je jasno da će mašina odigrati ključnu ulogu u modernom životu i da masovna proizvodnja zahteva originalni dizajn a ne ponavljanje oblika koji su bili predmet interesovanja umetnika i zanatlija. 

Dva predstavnika na dva različita kontinenta – Luis Saliven i Henri van der Velde (prvi u Čikagu, drugi u Belgiji), svesni pomena u urbanom životu, postaju začetnici onoga što će se kasnije jednim imenom zvati „Moderni pokret“. Oblikovanje jednostavnog, lakog, svetlog i neopterećenog ambijenta za život, postaje cilj broj jedan. Različite države daju doprinos Modernom pokretu sa ciljem koji će biti oličen u „Internacionalnom stilu“.

Nemačka: Dojče Verkbund i Bauhaus postaju centri Modernog pokreta. Arhitekte stvaraju nove kreacije za svakodnevnu upoterbu. Marsel Brojer projektuje čuvenu stolicu s konstrukcijom savijene metalne cevi iz jednog komada. Mis van der Roe 1929. godine stvara stolicu „Barselona„ koja je postala slavna širom sveta i danas predstavlja primer „moderne klasike„.

Holandija - De Stijl: članovi grupe De Stijl daju doprinos inspirisani radom Pita Mondrijana. Gerit Ritveld projektuje 1917. čuvenu „crveno-plavu“ stolicu koja postaje simbol pojednostavljene strukture iz 20. veka.

Francuska: art-deko obeležava početak veka i još više Švajcarac Le Korbizije i Irkinja Ajlin Grej. Le Korbizije projektuje „chaise-longue„ od savijenih čeličnih cevi sa kanvasom i kožom.

Engleska: na početku veka ovde stvaraju čuveni dizajneri Čarls Reni Mekintoš, Filip Veb, Artur Mekmurdo i kasnije Terens Konran.

Amerika: pored Luisa Salivena i Franka Lojda Rajta, ovde mnogi stvaraoci rade pod uticajem Bauhausa. Finac Ero Sarinen i Čarls Ims stvaraju predmete od presovanog drveta i laminata čistih, spartanskih formi. Proizvodi se funkcionalan nameštaj: Sarinen pravi stlicu „Lala„. Američki stil postaje sinonim za minimalizam haj-teh stila koji je baziran na primeni već postojećih industrijskih predmeta.

Skandinavija: Šveđanin Karl Malmsten i Danac Kare Klint osnivači su Švedskog verkbunda. Finac Alvar Alto projektuje nameštaj od lameliranog špera koji se može slagati u cilju uštede prostora. Skandinavski nameštaj od prirodnih materijala postaje sinonim modernog, savremenog, funkcionalnog stila za opremanje svih enterijera.

Italija: ova zemlja uzima učešće u Modernom pokretu tek posle Drugog svetskog rata. Đo Ponti 1959. projektuje delikatnu i jaku stolicu od pletene trske. Kasnije italijanski nameštaj postaje zapaženiji s naglaskom na dozu luksuza. Istaknuti predstavnici su: Mario Belini, Tobia Skarpa, Đo Kolombo, Viko Mađistreti... Ovaj trend će biti aktuelan do pojave postmodernizma u kome će Italijani imati ključnu ulogu

Neogotika

  

Neogotski stil se pojavljuje u postnapoleonovskoj Evropi, u vreme vladavine neoklasicizma, kao pokret duha sazdan od žaljenja, nostalgije i prizivanja srednjeg veka. Ovakve težnje bile su prisutne i ranije, ali samo pritajeno i diskretno.

Još sredinom 18. veka došlo je u Engleskoj do oživljavanja interesovanja za srednjovekovnu arhitekturu i dekoraciju, zahvaljujući propagiranju lepote gotskog stila Horacija Valpola, Sandersa Milera i njihovih savremenika. Arhitekte i proizvođači nameštaja koristili su gotske elemente, mada ne uvek na uspešan način. Ova rana faza gotske obnove u Engleskoj poznata je kao „Strouberi Hil Gotika“. U njoj je ostvarena jedna urbana, džordžijanska verzija srednjovekovne arhitekture i dizajna. „Strouberi Hil“ je naziv Valpolove kuće u Tvinkenhamu, koju je kupio 1747. godine i do 1753. preobrazio u jednu celovito i dosledno izvedenu gotsku vilu. Preuređenje kuće izvela su dvojica arhitekata amatera – Ričard Bentli i Džon Šut. „Strouberi Hil“ je najpoznatiji primer džordžijanske gotike. U isto vreme, Čipendel je na naslonima svojih stolica koristio prepoznatljive gotske prelomljene lukove.

Gotska obnova iz sredine XVIII veka nije posedovala stilsku čistotu, već je bila konfuzno izmešana sa elementima rokokoa i koneskom dekoracijom.

U XIX veku, neogotika ponovo cveta, a gotski stil postaje jedan od glavnih izraza romantičarskog pokreta. Najznačajniji predstavnik neogotskog stila u XIX veku je mladi August Velbi Pudžin, koji je zastupao mišljenje da će gotski stil najbolje i najuspešnije biti prihvaćen ako se modernizuje umesto da se striktno kopira. Njegovo najznačajnije delo je rekonstrukcija Vestminsterskog Parlamenta, koji je nastradao u požaru. U svojim enerijerima Pudžin koristi tamne drvene obloge za ukrašavanje zidova, prozore ispunjava vitražima, a plafone oblikuje tako da podražavaju nebeski svod.

U XIX veku u neogotskom stilu građene su železničke stanice, opštinske kuće, univerziteti...

Postmoderna

  

Reakcija na Modernizam pojavila se još pedesetih godina XX veka, ali u početku je to bio difuzni i periferni pokret. Njegova evolucija je trajala skoro dve decenije. Nezavisna grupa engleskih teoretičara zastupala je mišljenje da principi dizajna nisu a priori nastali iz arhitektonskih principa i da dizajn treba da egzistira kao samostalna disciplina sa nezavisnom teoretskom osnovom. Smatrali su da tehnička estetika treba da bude zamenjena popularnom kulturom kao osnovom za dizajn. Najizraženiji otpor u primenjenoj umetnosti dogodio se u Italiji, gde su radikalni dizajneri u nemirnim šezdesetim godinama izjednačili modernizam sa kapitalističkim društvom. Grupe: Arhizum i Superstudio, i pojedinci: Etore Sotsas i Gaetano Peše, skrenuli su pažnju na ovu temu više zbog odreoeenih intelektualnih koncepcija, i oni su bili katalizatori za ono što tek treba da dooee.

Humane vrednosti

Sredinom sedamdesetih godina ove reakcije su se slile u jedan novi pokret – postmodernizam. Istoricizam je oduvek privlačio umetnike. Najznačajnija je bila želja za vraćanjem humanim vrednostima naspram tehničke estetike. Dizajneri kao što su Majkl Grejvs, Hans Holajn i Arata Isozaki imali su za cilj vraćanje dekorativnoj formi, materijalu i umetničkom, ručnom radu. Naglasak je na glatkim i sjajnim površinama. Osamdesetih godina, pokret antidizajna najjači je u Italiji, a najuticajnije su grupe Alhemija i Memfis. Naročito je Memfis imao razorni uticaj na meoeunarodni dizajn sa svojim novim, radikalnim konceptima forme, boje i desena. On veliča bogatstvo i kompleksnost, dekorativno iznad industrijskog, formu iznad funkcije...

Nove ikone

Kao reakcija na „dobar dizajn“ modernista, mas-kultura se više poštuje od visoke umetnosti. Pop art i kič Las Vegasa predlažu se kao nove ikonografije, a umetnici ih prihvataju ili u sofisticirane ili u vulgarne dizajn- projekte. Postmodernisti nas podsećaju na fundamentalnu snagu dizajna, koji, i pored svih protivrečnosti, (ipak) ima kao osnovni cilj – oplemenjivanje i obogaćivanje svakodnevnog života.

ESTETSKA INTELIGENCIJA I UMETNOST

PREDMET, CILJ I ZADACI ESTETSKOG VASPITANJA

Engleski estetičar Herber Rid je u svojoj knjizi Vaspitanje kroz umetnost izložio jednu od najznačajnijih savremenih teorija umetničkog vaspitanja. Prema Ridovom mišljenju, savremeni čovek je izgubio svoju psihičku ravnotežu. Njemu nedostaju senzibilitet, mašta i osećanja, što dovodi do totalne konfuzije ljudske svesti.

Zbog toga Rid traži sredstvo da promeni ovakvo stanje čoveka i nalazi ga u vaspitanju. On smatra da je osnovna greška svih vaspitnih sistema što neguju racionalizam, a kultivisanje racionalne misli dovelo je do rušenja unutrašnje harmonije čoveka i do njegovog jednostranog razvitka. Vaspitanje treba da osposobi čoveka da živi prirodno i kreativno, jer samo takav način života sjedinjuje čulno, emocionalno i intelektualno.

 Jedino estetsko vaspitanje, smatra Rid, dovodi u sklad i harmoničan odnos čula i svest. U prilog ovome Rid navodi rezultate savremenih istraživanja strukture ličnosti i ukazuje na paralelizam strukture ličnosti deteta i umetnika, te na taj način pokušava da dokaže da je vaspitanje umetnošću najprirodniji put razvitka deteta.

Rid ističe tri stupnja estetskog vaspitanja, povezana sa tri etape razvoja čoveka. Od rođenja do sedme godine, na planu estetskog vaspitanja treba zadovoljiti potrebu deteta da upozna stvarnost koja ga okružuje. Druga etapa, do 14. godine, vezana je za razumevanje, a treća, koja traje do 20. godine, traži uvid u svet vrednosti.

Realizacija estetskog vaspitanja ostvaruje se u tri sledeće forme:

1. slobodan izraz, koji zadovoljava potrebu za komunikacijom i razmenom misli i osećanja;

2. posmatranje, koje zadovoljava želju za bogaćenjem saznanja i sticanjem utisaka;

3. ocenjivanje, koje je odgovor individue na oblik izražavanja drugih i odgovor na prave umetničke vrednosti.